RUSKA VAKCINA PROTIV RAKA Evo za koje vrste karcinoma će još biti namijenjena pored melanoma

 U skorije vrijeme preparat će dobiti prvih 30 pacijenata sa dijagnozom melanoma  upravo sa njima je odlučeno da se započnu ispitivanja, a zatim kreatori vakcine obećavaju razvoj varijanti za liječenje nemikrocelularnog raka pluća i različitih tipova raka pankreasa.

Za ruski portal Miloserdie.ru o ovoj temi govorili su dr Anča Baranova, ruski i američki biolog, doktor bioloških nauka, profesorka Škole sistemske biologije na Univerzitetu Džordža Mejsona, specijalista za funkcionalnu genomiku složenih bolesti čovjeka, i Mihail Supotnicki, ruski mikrobiolog, pukovnik medicinske službe u rezervi, autor knjiga i članaka o istoriji epidemija kuge i bestselera „COVID-19 – težak ispit za čovječanstvo“.

Jovana Aleksić je prva pacijentkinja koja će primiti rusku vakcinu protiv raka. Ona se već nekoliko godina bori sa melanomom, a 2024. bolest se proširila na pluća i mozak.

Zašto se preparat naziva vakcinom?

Preparat „Neoonkovak“ je takozvana mRNK-vakcina. Ideja zvuči gotovo kao proboj: naučiti imuni sistem pacijenta, koji je već oboleo, da prepoznaje ćelije raka i da ih uništava. Ali zašto se nova nada onkoloških pacijenata naziva upravo vakcinom?

– Ispravnije bi bilo nazivati to ‘antitumorskim genoterapijskim preparatom – komentariše mikrobiolog Mihail Supotnicki.

mRNK-vakcine su vjerovatno jedna od najpogrešnije shvaćenih tehnologija savremene imunologije, i to ne samo u Rusiji već i u svetu, dodala je dr Baranova. 

– Osnovni razlog tog nerazumijevanja je sama riječ ‘vakcina’. Ona se kod ljudi povezuje sa prevencijom: unaprijed primimo preparat i bolest se ne razvija. U slučaju onkologije takva predstava je pogrešna.

Prema njenim riječima, naziv „vakcina“ pojavio se ne zato što je riječ o sprečavanju raka, već zato što je imunološki mehanizam ovdje zaista sličan vakcinama protiv infekcija.

U organizam se unosi antigen i imuni sistem se uči da reaguje na njega. Ali, za razliku od zaraznih bolesti, ovde nemamo spoljašnji patogen, već već postojeći tumor. Zato je mRNK-vakcine ispravnije posmatrati ne kao preventivna sredstva, već kao terapijske preparate.

– Ova terapija ne djeluje kod svih tipova rak, već samo kod onih koji imaju visoko antigensko opterećenje – odnosno nose skup molekularnih obilježja koja ih lako razlikuju od normalnih ćelija organizma – objašnjava dr Baranova.

Ona skreće pažnju da mRNK-vakcine nisu univerzalno sredstvo protiv raka, već visokospecifičan alat imunoterapije koji funkcioniše isključivo u određenim biološkim uslovima, prenosi Miloserdie.ru.

Kako funkcioniše vakcina protiv raka?

Vakcina protiv raka naziva se personalizovanom.

– Za svaku osobu stvaraće se individualni preparat, jer ne postoje dva identična tumora – objasnio je akademik Aleksandar Gincburg.

Zato se najprije sprovodi analiza. Pacijentu se uzima biopsija tumora i uzorak zdravog tkiva. Poređenjem DNK tumora i DNK zdrave ćelije pronalaze se jedinstveni geni sa mutacijama.

– Oni kodiraju ‘pogrešne proteine’ (neoantigene), koji postoje samo u tumorima tog konkretnog pacijenta – u tome se sastoji mehanizam personalizacije vakcine – objašnjava Mihail Supotnicki.

To je veoma složen proces, jer je potrebno prilično brzo analizirati genom tumora i uporediti ga sa genomom pacijenta. Analiza je složena pre svega sa računarskog aspekta – traje nekoliko dana, a biće uključena i veštačka inteligencija.

Zatim se stvara mRNK za te „pogrešne proteine. Na osnovu nukleotidne sekvence koja kodira neoantigen, hemijski se sintetiše molekul mRNK koji pokreće sintezu upravo tog neoantigenskog proteina u ćeliji. Sam molekul mRNK ne može da prodre u ćeliju, pa se „pakuje“ u lipidne nanočestice – mikroskopske „kapsule“ od masti – kaže Supotnicki.

Zanimljivo je da kreatori vakcine predviđaju dva načina primijene – direktno u tumor ili u krvotok, u zavisnosti od toga koliko je organizam zahvaćen metastazama.

Kada mRNK dospe u citoplazmu zahvaćene ćelije, koriste je ribozomi – ćelijske „fabrike proteina“. Ćelija proizvodi potrebni protein, nakon čega se mRNK brzo razgrađuje.

Tu počinje najvažniji deo: ti strani, „pogrešni“ proteini aktiviraju T-limfocite, ćelije ubice našeg imunog sistema. mRNK je svojevrsno „uputstvo“, a T-limfociti ga tumače vrlo konkretno -pronađite i uništite ćelije koje nose ovaj konkretni marker. Tako pronalaze ćelije raka u čitavom organizmu, kako primarni tumor, tako i metastaze.

Ukupno, u zavisnosti od težine onkološkog procesa, može biti potrebno od 8 do 10 (prema drugim podacima – 15) doza vakcine. Konačan broj primijena određuje se tokom liječenja i zavisi od reakcije organizma.

Zašto se vakcina testira upravo kod pacijenata sa melanomom?

Iako su kreatori vakcine od početka obećavali da će pomagati kod različitih dijagnoza, za sada se testiranje sprovodi samo kod melanoma (raka kože koji potiče od melanocita). Prvobitno je preparat testiran na laboratorijski stvorenom ćelijskom modelu, a sada je reč o ispitivanju na pacijentima sa ovom dijagnozom.

To, objašnjava Anča Baranova, nije slučajno.

– Melanom ima niz svojstava koja ga čine pogodnom i logičnom metom za imunološke preparate: visoko mutaciono, a samim tim i antigensko opterećenje, izraženu imunogenost. To omogućava imunom sistemu da jasnije prepozna tumor kao ‘stran’ i ciljano ga napadne – kaže ona.

Prema njenim riječima, činjenica da je preparat odobren za izolovanu primenu upravo kod melanoma izgleda opravdano i strateški ispravno.

– To nije ograničenje, već racionalan izbor najpogodnijeg modela na kojem će tehnologija zaista delovati.

Ipak, upozorava da je prerano za opuštanje. Čak i ako vakcina pokaže efikasnost, to ne znači da melanom prestaje da bude opasna bolest.

– To je i dalje teški metastatski tumor sa visokim rizikom smrtnog ishoda. Upravo zato je potreba za novim terapijskim pristupima ovde posebno izražena – ne radi se o kozmetičkom poboljšanju rezultata, već o realnom pokušaju da se promeni prognoza bolesti.

Kako se sprovode ispitivanja vakcine?

Situacija sa „Neoonkovakom“ suštinski se razlikuje od klasičnih kliničkih istraživanja.

Prema stanju iz januara 2026. godine: vakcina je prošla pretklinička ispitivanja; proizvedene su testne serije radi kontrole kvaliteta; izdato je odobrenje za kliničku primenu u ograničenom režimu – prije svega za odrasle pacijente sa neoperabilnim ili metastatskim melanomom; tradicionalne faze I–II–III kao multicentrično istraživanje formalno nisu završene.

To znači da će se preparat sada primijenjivati ne „eksperimentalno“, već u realnoj kliničkoj praksi – uz lekarske konzilijume, individualni odabir pacijenata i medicinski monitoring bezbednosti i efikasnosti.

Iako su objave o ruskoj vakcini često ispunjene optimizmom i zvučnim izjavama, o potpunoj pobjedi je prerano govoriti.

– Važno je ne stvarati kod pacijenata lažne iluzije. Ovaj preparat nije vakcina protiv raka u svakodnevnom smislu te riječi. On ne sprečava razvoj raka kod zdravih ljudi i ne garantuje izlječenje u uznapredovalim slučajevima. Riječ je o tehnologiji koja može pomoći dijelu pacijenata, ali nije univerzalno rješenje – kaže dr Anča Baranova.

Ona pojašnjava da će individualni mRNK-preparati zasad moći da pomognu relativno malom broju pacijenata.

– Ne radi se o hiljadama – prije o desetinama: možda 10, 20, 50 pacijenata godišnje. Ali i to će biti ozbiljno dostignuće ako govorimo o ljudima sa izuzetno teškom prognozom.

Podsetimo, trenutno je riječ o primjeni vakcine kod pacijenata sa melanomom četvrtog stadijuma i takozvanim imunološki aktivnim tumorima (onima koji su „vidljivi“ imunom sistemu). Važno je i stanje pacijenta: ako je njegov imuni sistem uništen hemoterapijom, terapija neće djelovati.

– To nije univerzalna metoda i nije rješenje ‘za sve’ – objašnjava doktorka.

Za sada ne bi trebao očekivati da će se uskoro pojaviti neka univerzalna mRNK-vakcina „protiv svih tumora“, pogotovo ne preventivna.

– To se neće dogoditi – jednostavno iz tehničkih i naučnih razloga. Onkologija je previše raznolika, previše individualna, i zato personalizovani pristup ostaje jedini mogući – zaključuje dr Baranova.