Ljekari kažu da tačan uzrok nastanka raka nije do kraja jasan.
Bolest je najčešće posljedica više faktora rizika – naslijeđa, životne sredine, načina ishrane i načina života. Neki od faktora rizika su ishrana bogata crvenim mesom i životinjskim mastima, gojaznost, slaba fizička aktivnost, pušenje i konzumacija alkohola. Dijetetičar Aleksandra Lišanin objašnjava da li kuhinjska ulja za prženje mogu da uzrokuju karcinom debelog crijeva.
Kada su ulja za prženje najopasnija?
Pozivajući se na naučne činjenice, Lišanin navodi da zagrijavanjem običnih kuhinjskih ulja nastaju hemikalije koje oštećuju ćelije.
– Kuhinjska ulja za prženje nisu bezbjedna, posebno kada se ne mijenjaju, već koriste iznova i iznova. Tokom zagrijavanja, biljna ulja bogata nezasićenim masnim kiselinama oksidišu i stvaraju aldehide – reaktivne molekule koji oštećuju DNK i ćelijske membrane – navodi Lišanin na svom Instagram profilu.
Studija objavljena u časopisu Gut 2024. godine pokazala je da tumori debelog crijeva kod osoba koje često konzumiraju ultraprerađenu hranu bogatu biljnim uljima sadrže povećane količine proupalnih lipida.
– Oksidativni produkti ulja mogu doprinijeti mikro-upali i oštećenju ćelija crijevnog epitela – procesima koji potencijalno pospešuju razvoj malignih promena – kaže Lišanin, prenosi Kurir Zdravlje.
Šta se dešava u tiganju?
– Na temperaturama iznad 180 stepeni Celzijusa ulja poput suncokretovog, kukuruznog ili repičnog gube stabilnost, oksidišu i oslobađaju aldehide u hranu i vazduh, povećavajući oksidativni stres i upalu u organizmu – navodi Lišanin.
Časopis Food Chemistry X iz 2025. godine potvrđuje da ponovljenim zagrijavanjem ovih ulja nastaju jedinjenja koja se mogu dovesti u vezu sa genotoksičnim i kancerogenim efektima.
Problem nije samo brza hrana
Lišanin naglašava da problem nije samo brza hrana već i ulja u kojima se sve te namirnice spremaju i zagrijavaju.
– U lancima brze hrane ista ulja se zagrijavaju desetine puta dnevno. Ta ulja se zatim koriste za pomfrit, pohovanu piletinu i prerađene grickalice. Oksidativni ostaci tih masnoća ostaju u hrani i povećavaju oksidativni stres, remete crevnu mikrobiotu, doprinose hroničnoj upali i ćelijskim oštećenjima – kaže dijetetičar.
Dodaje da su prirodne masti sa pretežno zasićenim masnim kiselinama otpornije na oksidaciju i bezbednije pri zagrevanju. To su kokosovo ulje, svinjska mast, puter i guščija mast.
– Njihova viša tačka dimljenja i stabilna struktura znače manje toksina i oksidativnih nusprodukata tokom kuvanja. Ne koristite ulja više puta za prženje. Kada ulje počne da dimi, toksini su već tu. Kuvajte, dinstajte, blanširajte umesto da pržite. Provetravajte kuhinju jer i isparenja nose štetne materije – istakla je ona.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.