Faktori načina života koji prave razliku: Sedam navika koje mogu prepoloviti rizik od demencije

Skoro polovina slučajeva demencije može biti pod uticajem modifikovanih faktora poput pušenja, kardiovaskularnih bolesti i visokog krvnog pritiska.

Istraživanja ukazuju na to da su mnogi slučajevi demencije povezani sa faktorima rizika koje ljudi mogu da promene. Nova studija sa Univerziteta u Lundu identifikuje nekoliko načina života i zdravstvenih stanja povezanih sa dva najčešća oblika demencije, Alchajmerovom bolešću i vaskularnom demencijom.

Vjerovatnoća da će osoba razviti demenciju oblikovana je i fiksnim i modifikovanim uticajima tokom života. Određeni faktori se ne mogu promeniti, uključujući starost, pol i genetsku pozadinu.

Međutim, drugi se mogu kontrolisati ili poboljšati. To uključuje pušenje, kardiovaskularne bolesti, visok nivo lipida u krvi, fizičku aktivnost, konzumiranje alkohola, gubitak sluha i visok krvni pritisak.

Demencija sama po sebi nije pojedinačna bolest. Umjesto toga, ona opisuje grupu simptoma uzrokovanih različitim osnovnim poremećajima mozga. Zbog toga, faktori rizika i biološke promjene mogu varirati u zavisnosti od vrste demencije. Studija Univerziteta u Lundu istražila je kako su različiti faktori rizika povezani sa promenama na mozgu povezanim sa Alchajmerovom bolešću i vaskularnom demencijom.

Studija otkriva kako faktori rizika utiču na različite mehanizme demencije

– Veći dio istraživanja dostupnih o faktorima rizika na koje sami možemo uticati ne uzima u obzir različite uzroke demencije. To znači da smo imali ograničeno znanje o tome kako pojedinačni faktori rizika utiču na osnovne mehanizme bolesti u mozgu – objašnjava Sebastijan Palmkvist, viši predavač neurologije na Univerzitetu u Lundu i viši ljekar na Klinici za pamćenje u Univerzitetskoj bolnici Skane.

Istraživanje je pratilo skoro 500 učesnika prosečne starosti 65 godina koji nisu pokazivali znake kognitivnog pada. Tokom četiri godine, naučnici su pratili promijene u beloj masi mozga, nervnim vlaknima koja su često pogođena vaskularnom demencijom. Takođe su merili nivoe amiloida β i tau, proteina koji su usko povezani sa Alchajmerovom bolešću. Cilj je bio da se razume kako se i modifikovani i nepromenjivi faktori rizika odnose na postepene promjene u mozgu.

– Vidjeli smo da su većina modifikovanih faktora rizika – pušenje, kardiovaskularne bolesti, visoki lipidi u krvi i visok krvni pritisak, između ostalog – povezani sa oštećenjem krvnih sudova mozga i bržim nakupljanjem takozvanih promena bele mase. Ovo oštećenje narušava funkciju krvnih sudova i dovodi do vaskularnog oštećenja mozga – i na kraju može dovesti do vaskularne demencije – kaže Izabel Glans, doktorantkinja na Univerzitetu u Lundu i specijalizantka neurologije u Univerzitetskoj bolnici Skane.

Dijabetes i tjelesna težina povezani sa proteinima Alchajmerove bolesti

Istraživači su takođe identifikovali faktore povezane sa proteinima koji učestvuju u Alchajmerovoj bolesti.

– Dijabetes je bio povezan sa povećanom akumulacijom amiloida β, dok su ljudi sa nižim BMI imali bržu akumulaciju tau proteina. Međutim, ove nalaze treba dalje istražiti i potvrditi u budućim studijama“, nastavlja Izabel Glans.

Održavanje zdravih navika i rješavanje promenljivih rizika moglo bi pomoći u odlaganju razvoja simptoma povezanih sa Alchajmerovom bolešću. Ovo može biti posebno važno jer mnoge osobe sa demencijom imaju više od jednog osnovnog uzroka, uključujući i vaskularno oštećenje i promene na mozgu povezane sa Alchajmerovom bolešću, prenosi Scitechdaily.com.

Sebastijan Palmkvist ističe da zdrav način života ostaje vrijedan čak i kada je u pitanju Alchajmerova bolest.

– Fokusiranje na vaskularne i metaboličke faktore rizika i dalje može pomoći u smanjenju kombinovanih efekata nekoliko promjena u mozgu koje se javljaju istovremeno“, zaključuje on.