Prvi dani kod kuće s bebom: Kako znati da li je bebi hladno i kada je vrijeme za podoj

Dojite bebu bez predubeđenja i suvišnih pitanja, na primjer, da li vam je mleko dobro, da li ga imate dovoljno, da li sve radite kako treba? Da, sve je sasvim u redu, a podoj je potpuno prirodna stvar. A za bebu nema bolje stvari od dojenja. Ona će se nasisati dovoljno u prva tri minuta, a potom će uživati u vašem naručju.

Zar je baš sve tako jednostavno?

‒ Drage mame, ne zaboravite da ste vi jedina osoba na svetu, koja najbolje razume svoju bebu. Jedino vi ste s njom sve vreme, od trenutka začeća, preko trudnoće pa sve do dolaska na svet. Zar je moguće da je neko poznaje bolje od vas? Zato se prvo opustite a onda zajedno uživajte. Možda vam to ne izgleda lako, ali zaista je tako. Morate se setiti da sve majke imaju to žensko znanje. Šta to znači? Sve mame znaju generacijama, kao što su znale njihove mame, bake, prebake, čukunbake da se porode, da doje, da osete šta njihovo dete želi i da se na najbolji način o njemu brinu. Zato je neophodno da majka ima podršku svoje okoline: muža, majke, svekrve, sestre, prijateljice – kaže dr Jelena Jovanović, pedijatar u specijalističkoj ordinaciji Bebologija, prenosi Lepa i Srećna.

Sagovornica ističe da je važno prepustiti se instinktu i prirodnom ritmu majke i bebe.

– U početku beba plače iz mnogo razloga. Neke bebe plaču kada im je pelena puna, neke su gladne, nekim je vruće ili osjećaju majčinu uznemirenost i brigu. A prvo na šta roditelji pomisle jeste to da je beba gladna i da ne dobija dovoljno na težini. Molim vas, ne opterećujte se šablonima. Ne postoji kilaža, to jest gramaža koju beba treba da dobije u prvom mesecu života. A kako znamo da li je gladna? Ako beba plače, majka treba da je uzme u naručje, udobno se smjesti, isprazni iz dojke malo mleka pritiskajući vrh bradavice da bi beba mogla lepo da je uhvati i dozvoli svojoj bebi da sisa. Kao što smo prije rekli, za prva tri minuta bebe napune 90 odsto želuca, a ostalo je maženje i uživanje u majčinom naručju. Zaista je sve prirodno i veoma jednostavno – objašnjava sagovornica.

Sagovornica priznaje da su prvi dani s bebom najizazovniji, ali naglašava da je sve dio prirodnog ritma.

– Prvi dani su, priznajem, najteži. Svi nekako brinu da li je beba sposobna sama da se probudi kada je gladna, pa zbog toga dežuraju pored nje. Za prve dvije nedjlje, dok pedijatar ne pregleda dete, ima smisla hraniti je na tri sata i ponuditi joj podoj. (U našoj ordinaciji Bebologija, praksa je da pedijatar petnaest dana po rođenju ode u kućnu posetu i pregleda bebu.) Posle toga, zaista nema potrebe buditi je, već je treba pustititi da se probudi kad je njoj potrebno u toku noći. A danju, neke bebe spavaju duže, neke kraće, a neke i ne spavaju. I sve je to sasvim normalno. Prije nekoliko dana jedna mama mi je rekla: „Moja beba spava kao Tesla”, a zatim objasnila: „Sve ukupno, danju spava samo četiri sata!”. A noću? „Prespava cijelu noć! – istakla je ona.

– Često roditelji pitaju kako i koliko treba obući i utopliti bebu. Odgovor je: obucite je kao sebe, ni više ni manje. I pokušajte da joj ne ograničavate pokrete, jer bebe vole da se kreću. Preporuka je i da držite svoju bebu u naručju, i to što više – kaže dr Jelena.

Uprkos tome, naše majke i bake obično savjetuju da se beba ne uzima čim zaplače, „ da se ne navikne na ruke”.

– Volim da citiram kinesku izreku „Nosi ga cele prve godine na rukama, da ga ne bi nosio na leđima do kraja života”. To je jedina faza u kojoj dete može da bude beskrajno nošeno, maženo i paženo. Istraživala sam zašto se kod nas kaže „da se ne navikne na ruke”. Mislim da to potiče iz davnina, kada je žena morala da radi, na primjer, da kopa na njivi, pa nije mogla stalno da nosi bebu u naručju. Zato je moj savjet: držite bebu u naručju kad god ona ili vi to poželite – ističe sagovornica.

Dr Jelena Jovanović naglašava da u pedijatriji ne postoje univerzalna pravila.

– U pedijatriji dva plus dva nije uvijek jednako četiri. Tako je i s dojenjem i s vodom, jer svi očekuju šablon i dozu. Međutim, svaka priča je posebna, svako dete je drugačije i onda ne možete uvek primeniti šablon. Pre dvadesetak godina deci je već u trećem mesecu počinjalo da se uvodi voće, pa u četvrtom žitarice… i tako redom. Onda je iz Amerike došla preporuka da bebe treba samo dojiti i nikako ne treba dodavati ni vodu ni hranu do navršenih šest mjeseci. Pa kao što smo rekli da ne postoji šablon, svaka nova ideja je jednom broju dece odgovarala, a drugom nije. Isto tako je i s vodom i sa svakodnevnim kupanjem. Svi koji okružuju majku I bebu tih dana treba da budu pomoć i podrška u svakom smislu te reči. Privih dana po dolasku kući svi bi trebalo da brinu o mami, neka ona bude princeza u kući. Spremite joj jela koja najviše voli, mazite je, budite joj od pomoći, a ona, kad oseti vašu ljubav, svu pažnju i nežnost usmeriće na bebu. Igrajte, pevajte, plešite sa svojom bebom, nemojte se plašiti, jer bebe sve znaju i pravi su čarobnjaci, a na mamama je da budu samo njihove princeze. I svima će biti lijepo. Ako dozvolite da nervoza i stres ovladaju vama, onda će se to prenijeti i na bebu, i naći ćete se u začaranom krugu. Zato nijednog trenutka ne zaboravite koliko ste srećni jer ste ispunili svoju želju da nekome budete roditelji – kaže dr Jelena Jovanović.