Ko ne bi smeo da jede jagode: Ako imate ovaj zdravstveni problem, bolje ih zaobiđite

Lako ih je uključiti u ishranu, bilo sveže ili smrznute, kao dodatak smutiju, jogurtu ili ovsenoj kaši, a odlične su i same. Prema riječima dijetetičara, svakodnevna konzumacija jagoda donosi brojne zdravstvene prednosti, piše Real simple.

Nutritivna vrijednost jagoda

– Jagode su možda male, ali su prepune važnih hranljivih materija, uključujući vitamin C, vlakna, folat, kalijum i antioksidanse. Zapravo, samo jedna porcija osigurava skoro 100 odsto dnevnih potreba za vitaminom C – kaže registrovana dijetetičarka Mia Sin.

Jedna porcija, teška oko 150 do 170 grama svežih jagoda, sadrži otprilike 53 kalorije, 1,1 gram proteina, 12,7 grama ugljenih hidrata i 3,3 grama vlakana. Bogate su i mikronutrijentima, ista količina osigurava 97,6 miligrama vitamina C, 254 miligrama kalijuma te manje količine kalcijuma, magnezijuma, fosfora, folata i gvožđa.

Dobrobiti za varenje, imunitet i srce

Redovna konzumacija jagoda donosi niz prednosti, a prva se odnosi na zdravlje probavnog sistema.

– Vlakna pomažu u održavanju urednog varenja i pravilne funkcije creva”, objašnjava Giana DiMaria, registrovana dijetetičarka i instruktorka medicine na New York Medical Collegeu. Jagode sadrže i pektin, vrstu prebiotičkog vlakna koje služi kao hrana dobrim crevnim bakterijama. “Kada crevne bakterije razgrađuju ta vlakna, stvaraju kratkolančane masne kiseline poput butirata, koje podupiru zdravlje creva i smanjuju upalu – dodaje DiMaria.

Zdravlje crijeva direktno je povezano s imunitetom, s obzirom na to da se više od 70 odsto imunoloških ćelija nalazi upravo u crijevima. Zbog toga jagode pridonose jačanju odbrambenog sistema organizma, čemu dodatno doprinosi visok udio vitamina C. “Vitamin C nakuplja se u belim krvnim zrncima i može poboljšati njihovu sposobnost borbe protiv mikroba. Takođe pomaže u stvaranju i boljoj funkciji imunoloških ćelija koje prepoznaju i uništavaju patogene poput bakterija i virusa”, kaže DiMaria.

Još jedna važna prednost čestog konzumiranja jagoda jeste bolje zdravlje srca.

– Jagode podupiru zdravlje srca ponajprije zahvaljujući vlaknima, kalijumu i antioksidansima poput antocijanina – ističe Sin.

Ona pojašnjava kako vlakna pomažu u snižavanju “lošeg” LDL holesterola, kalijum pridonosi regulaciji krvnog pritiska uravnotežujući nivo natrijuma, dok antocijanini podupiru zdravu funkciju krvnih sudova i smanjuju oksidativni stres.

Na kraju, redovna konzumacija jagoda može pomoći u smanjenju oksidativnog stresa i upalnih procesa u telu. “Jagode sadrže antioksidanse poput vitamina C, antocijanina i drugih polifenola koji pomažu u smanjenju upale. Ti spojevi deluju tako što neutrališu slobodne radikale i smanjuju upalne procese”, objašnjava Sin. To je važno jer su hronični oksidativni stres i upala povezani s dijabetesom tipa 2, bolestima srca i nekim vrstama raka, a ishrana bogata jagodama može pomoći u smanjenju tog rizika.

Na šta treba paziti

Iako su jagode izuzetno zdrave, postoje i neki potencijalni nedostaci. Ako niste navikli na ishranu bogatu vlaknima, naglo povećanje unosa može uzrokovati probavne smetnje, stoga je vlakna najbolje uvoditi postupno.

Takođe, s jagodama treba biti umeren ako morate ograničiti unos vitamina C. Prema rečima dijetetičarke DiMarije, to se može odnositi na osobe koje prolaze hemoterapiju ili zračenje, jer vitamin C može uticati na delovanje terapije. Slično tome, vitamin C povećava apsorpciju gvožđa, pa bi veće količine trebale izbegavati osobe s hemokromatozom, stanjem koje uzrokuje nakupljanje viška gvožđa u tijelu, prenosi Najžena.

Preporučeni dnevni unos je oko 150 do 170 grama jagoda, što odgovara jednoj porciji voća.

– Prehrambene smernice preporučuju odraslima unos od oko dve porcije voća dnevno, pa jagode mogu biti odličan deo tog unosa u sklopu uravnotežene ishrane – kaže Sin. Ona zaključuje: “Za većinu ljudi svakodnevno jedenje jagoda u sklopu uravnotežene ishrane sigurno je i zdravo. Ipak, važno je unositi raznoliko voće kako biste osigurali širi spektar hranljivih materija”.