NE IGNORIŠITE OVE SIMPTOME Kada izgubimo vid, nema nazad, evo šta možete uraditi odmah

I tako prođe dan. Pa još jedan. Pa deset. A onda kad se konačno natjeramo da odemo “kod očnog”, može da bude već kasno. Nekad se ispostavi da jeste u pitanju “samo” povećana dioptrija, nekad suve oči i oštećena rožnjača, ali uopšte nije rijetkost da ne bude u pitanju ništa od ovih uobičajenih stvari, koje se rješavaju novim parom naočara ili vještačkim suzama.

Stvar je u tome što gubitak čula vida može da predstavlja jedan od najpodmuklijih zdravstvenih problema, jer neke od bolesti koje napadaju naše oči dolaze nečujno, neprimjetno i, nažalost, nepovratno.

Kad problem nije u dioptriji – već u mrežnjači

Bolesti mrežnjače, poput dijabetičke retinopatije, (DR), senilne degeneracije makule (nAMD), dijabetičkog makularnog edema (DME) i retinalne venske okluzije, predstavljaju sve češći uzrok oštećenja vida.

U Srbiji se procjenjuje da više od 138.500 ljudi živi sa nekim od ovih oboljenja. I to često bez ikakve svijesti o tome. A kako pokazuju svetski podaci, mnogi slučajevi gubitka vida usled ovih oboljenja mogli bi da budu spriječeni pravovremenim pregledom i terapijom.

– Potrebno je da pacijenti imaju na umu da se pri gubitku vida ne osjeća bol. Naprotiv! Obično nastaje postepeno, uz beznačajne smetnje – upozorava dr Aleksandar Isaković, spec. oftalmohirurgije iz Zdravstvenog centra Loznica i savetuje:

– Jedan pregled oftalmologa godišnje može da otkrije ozbiljna oboljenja retine koja se mogu lečiti ili značajno usporiti, a koja, ako ostanu nelečena, vode u gubitak vida. Ukoliko u porodici postoji anamneza oftalmoloških oboljenja ili se osoba leči od dijabetesa, visoke kratkovidosti ili koristi reumatsku terapiju, onda na pregled treba ići i češće.

Prvi simptomi koje ne smijete zanemariti

Simptomi bolesti mrežnjače ne javljaju se uvek naglo. Prvi znaci mogu biti tihi i lako zanemarljivi: zamućenje centralnog vida, zakrivljenje linija ili slike, senke u vidnom polju, munje, leteće tačkice, “svetlice”, “zavesice”, “mušice”, pojava duplih slika, potreba za boljim osvetljenjem pri čitanju, sve češće promene dioptrije.

– Većina pacijenata su stariji ljudi, pa ne primete promene vida već Ih smatraju delom procesa starenja. S vremenom, tegobe se pogoršavaju i oni se mnogo kasnije javljaju na pregled, a tada su promene već značajno uznapredovale – kaže dr Tijana Pendžić, oftalmolog iz Subotice i otkriva da se često dešava da pacijenti u ordinaciju dođu tek na nagovor članova bliže familije ili ukućana, koji primećuju da se osoba sve teže snalazi u prostoru i opažaju da je u pitanju pogoršanje vida.

Međutim, kod nekih stanja, kao što je to retinalna venska okluzija, odnosno začepljenje vene retine, treba reagovati što pre. Nažalost, često se desava da pacijenti ne odu na pregled odmah po primećenom padu vida, već tek za desetak dana, a tada može biti kasno.

– Svaka promjena u vidu u odnosu na uobičajeno stanje je važna. To mogu biti: munje/bleskovi, iskrivljena slika, naglo zatamnjenje („kao da je pala zavesa“), centralno zamućenje vida, delovi vidnog polja u vidu mrlja i slicne senzacije. Vreme nije prijatelj u ovakvim stanjima i svi zajedno moramo težiti ka tome da se skrati period od događaja do započete terapije. Najbolje bi bilo u što kraćem vremenskom periodu posetiti oftalmologa. Ukoliko ovakve promene uznapreduju i razviju se u punom patološkom obliku, mogućnosti za oporavak vida su ograničene – napominje doktorka Pendžić.

Dijabetička retinopatija – tihi napadač na vid

Posebno rizičnu grupu čine osobe sa dijabetesom, jer povišen šećer u krvi direktno oštećuje krvne sudove u oku. Dijabetička retinopatija i dijabetički makularni edem mogu uzrokovati trajno oštećenje vida ako se ne otkriju i ne leče na vreme.

– Najčešća zabluda pacijenta sa dijabetesom je to što često smatraju da su regulacijom glikemije rešili sve probleme i da će oko „ozdraviti“. Na primer, ako je šećer u krvi normalizovan poslednjih šest meseci, oni veruju će se i vid vratiti na normalne vrednosti. Potrebno je objasniti im da su promene koje imaju na oku posledica višegodišnjeg neregulisanog dijabetesa, i da neće nestati. Regulacijom glikemije su samo usporili napredovanje očne bolesti i omogućili bolje rezultate lečenja – ističe dr Dragan Milosavljević iz Opšte bolnice u Čačku i napominje:

– Važno je da se pacijentu objasne posledice koje dijabetes može da prouzrokuje na oku, a samim tim i neophodnost redovnih kontrola. Tada većina pacijenata poštuje preporuke svog oftalmolga.

Redovni očni pregled je najbolja prevencija slepila

Dobra vijest je da se sve ove bolesti mogu otkriti pravovremenim pregledom.

U većini domova zdravlja i bolnica danas postoji oprema za osnovnu i naprednu dijagnostiku – od merenja očnog pritiska i pregleda očnog dna, do testova poput Amslerove rešetke, OCT skeniranja ili kompjuterizovanog vidnog polja. Sve to pomaže da se retina „pročita“ u dubinu i pre nego što sam pacijent primeti bilo kakav problem.

– Kod ljekara specijaliste može se uraditi detaljan pregled očnog dna, po potrebi sa odredjenim „lupama“ koje precizno mogu da dijagnostikuju veliki broj retinalnih bolesti.

– Dodatno se mogu uraditi različiti drugi testovi makularnog područja. U slučaju nemogućnosti sagledavanja očnog dna, zbog neprozirnosti medija prednjeg segmenta ili vitreusa, pomoć može biti i ultrazvučno snimanje oka.

– Kada se konstatuju uznapredovale faze retinalnih bolesti one najčešće zahtevaju upućivanje u bolnicu radi dodatne dijagnostike i liječenja – objašnjava dr Milosavljević.

Ko treba da ide na redovne preglede?

Svi. Ali posebno osobe starije od 50 godina, osobe sa dijabetesom, visokim pritiskom, istorijom očnih bolesti u porodici, pušači. I, naravno, svi oni koji primećuju promene u vidu, pa makar i privremene.

– Vrlo je važno da starije osobe redovno obavljaju preventivne očne preglede, čak i ako nemaju simptome, jer se mnoge bolesti, posebno makularne degeneracije, razvijaju tiho. Ranim otkrivanjem problema na makuli moguće je sprečiti ili usporiti gubitak vida – kaže dr Jelena Stamenković Dinić.

Terapija postoji, ali nije dostupna svima

Savremena medicina raspolaže terapijama koje mogu da uspore ili zaustave napredovanje bolesti mrežnjače. Ti lijekovi su registrovani i u Srbiji, ali nisu rutinski dostupni o trošku zdravstvenog osiguranja za sve pacijente, prenosi Blic.