GOJAZNOST I INSULINSKA REZISTENCIJA Doktor objašnjava tihu vezu koja vodi u hronične bolesti

Ona objašnjava šta je insulinska rezistencija i zašto je opasna.

– Insulinska rezistencija znači da ćelije organizma više ne reaguju pravilno na insulin, hormon koji omogućava da šećer iz krvi uđe u ćelije i da se koristi kao energija. Kada se to ne dešava, pankreas pokušava da problem nadoknadi – luči sve više insulina. Tako nastaje hiperinsulinizam, odnosno hronično povišen nivo insulina u krvi – istakla je ona.

Ovo stanje je karakteristično za:

gojaznost

 metabolički sindrom

predijabetes i dijabetes tipa 2

sindrom policističnih jajnika

infertilitet

Kako slatkiši „tjeraju“ insulin da skače?

Svaki put kada pojedemo slatkiš ili popijemo zaslađeni napitak, pankreas reaguje obilnim lučenjem insulina.

Što se to češće dešava – skokovi insulina su sve veći, a ćelije postaju sve neosjetljivije.

– Ovaj proces se jasno vidi na testu opterećenja glukozom (OGTT), koji se rutinski radi kod gojaznih osoba. Kod osoba normalne težine insulin se nakon testa brzo vraća u normalu. Kod gojaznih – insulin ostaje višestruko povišen i satima nakon unosa šećera. Što je osoba gojaznija, insulin u krvi je viši.

Ključevi i brave: najjednostavnije objašnjenje problema

Insulin možemo zamisliti kao ključ, a insulinske receptore na ćelijama kao brave.

Kod zdrave osobe postoji dovoljan broj brava i insulin lako „otključava“ ćeliju.

Kod gojaznih osoba:

ima previše ključeva (insulina), ali premalo brava (receptora)

mnoge brave su „zablokirane“ stalno povišenim insulinom

 Rezultat: šećer ostaje u krvi, a ćelije gladuju – to je insulinska rezistencija

Može li se insulinska rezistencija smanjiti?

– Odgovor je – može. Dobra vijest je da je insulinska rezistencija reverzibilna, posebno u ranim fazama. Ključni koraci su: izbacivanje prostih šećera i slatkih napitaka, gubitak tjelesne težine, pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost. Kako nivo insulina opada, receptori se postepeno „odblokiraju“, šećer ponovo ulazi u ćelije, a metabolizam se normalizuje – navodi dr Dimitrijević Srećković, prenosi Kurirzdravlje.

Mediteranska ishrana – saveznik zdravog insulina

Doktorka ističe da su mnoga istraživanja pokazala da mediteranska ishrana ima izuzetno povoljne efekte kod osoba sa insulinskom rezistencijom, metaboličkim sindromom, predijabetesom i dijabetesom tipa 2, hipertenzijom, masnom jetrom, infertilitetom i depresijom.

Mediteranska ishrana se zasniva na:

povrću i voću

integralnim žitaricama

maslinovom ulju

plavoj ribi

orašastim plodovima

Mediteranska ishrana ne dovodi do naglih skokova insulina i značajno smanjuje rizik od hroničnih bolesti – kaže doktorka.

Alarmantni podaci – djeca i mladi u riziku

Dijabetes tipa 2, nekada bolest starijih, danas se sve češće otkriva kod djece i adolescenata. Istraživanja u Srbiji pokazala su zabrinjavajuću učestalost predijabetesa i metaboličkog sindroma kod mladih, naročito onih sa stomačnom gojaznošću – navodi doktorka i upozorava da se već u ranim godinama javljaju – hiperinsulinizam, povišeni trigliceridi, nizak HDL holesterol i povišen krvni pritisak. Ako se ne reaguje na vrijeme, posljedice se mogu javiti već u trećoj ili četvrtoj deceniji života.

Stomačno masno tkivo – hormonski aktivan organ

Prema riječima sagovornice masno tkivo u predjelu stomaka nije „pasivno“. Ono luči zapaljenske faktore, remeti dejstvo insulina, povećava rizik od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i karcinoma. Zbog toga je obim struka jedan od najvažnijih pokazatelja zdravstvenog rizika.

Prevencija počinje u djetinjstvu

Ako se na vrijeme prepozna premetabolički sindrom, moguće je sprečiti razvoj:

metaboličkog sindroma

predijabetesa

dijabetesa tipa 2

vaskularnih komplikacija

Individualno prilagođena mediteranska ishrana već nakon šest mjeseci pokazuje:

smanjenje stomačne gojaznosti

pad nivoa insulina

poboljšanje masnoća u krvi

regulaciju krvnog pritiska

Znanje i navike spašavaju zdravlje

Epidemija gojaznosti i dijabetesa nije neminovna.

– Pravovremena dijagnoza, promjena ishrane i životnih navika mogu preokrenuti tok bolesti – kod odraslih, ali i kod djece. Zdrav insulin znači zdrav organizam.