Jeftinija, a zdravija: Ova riba je pravi izbor za zdravlje srca

Najzdravija riba, međutim, stoji u susjednoj vitrini zamrzivača i košta otprilike četiri puta manje, a pored nje prolazimo kao da ne postoji.

Iritantno je koliko smo navikli da cijenu izjednačavamo sa kvalitetom. Kod ribe ta logika ne važi. Važno je koliko masti ima u mesu i kakve su te masti, a tu skupi losos iz uzgoja nema nikakvu prednost.

Skuša, riba koju pečemo samo zbog ukusa

U pitanju je obična skuša, ona koju leti bacamo na roštilj uz krompir salatu. Sto grama njenog mesa nosi oko 13 grama masti i oko 18 grama belančevina, što je svrstava među prave masne ribe. Prema podacima o nutritivnom sastavu, atlantska skuša ima oko 2,5 grama omega-3 masti na 100 grama, što je u rangu lososa ili iznad njega.

Nije svejedno ni kad je ulovljena. Riba iz hladnijih, severnih mora tokom zime gomila više masti, pa je zimska skuša sočnija i bogatija od ljetnje.

Zašto je zdrava masna riba važna za srce?

Omega-3 masne kiseline ulaze u zidove ćelija i pomažu im da ostanu elastične. Organizam ih sam ne pravi dovoljno, zato ih unosimo hranom. Baš zbog toga su generacije djece u Srbiji dobijale kašiku ribljeg ulja pre škole.

Pregledni rad Darijuša Mozafarijana i Erika Rima, objavljen u časopisu „JAMA“, sabrao je desetine studija i zaključio da jedna do dve porcije masne ribe nedeljno mogu smanjiti rizik od smrti zbog srčanih bolesti za oko 36 odsto. Isti pregled o koristima i rizicima ishrane ribom ukazuje da koristi kod većine ljudi nadmašuju rizike od zagađivača.

Vitamin B12 i fosfor u jednoj porciji:

Ovde skuša stvarno vodi. Porcija od 100 grama daje oko 8 mikrograma vitamina B12, a odrasloj osobi dnevno treba oko 2,4. To je više od tri dnevne potrebe u jednom ručku. B12 učestvuje u stvaranju krvnih zrnaca i radu nerava, pa je korisna riba za decu i trudnice, ali i za starije kojima apsorpcija ovog vitamina s godinama slabi.

Fosfor iz ribe ide u kosti i zube, a kalijum, cink i niacin (vitamin PP) zaokružuju paket. Za tinejdžere koji rastu preko noći, i za odrasle kojima posle pedesete počnu da škripe zglobovi, to je jeftin i ukusan dodatak jelovniku.

Gdje većina nas griješi sa skušom?

Prva greška je pohovanje. Riba utopljena u jaje, brašno i duboko ulje gubi deo prednosti, pa je bolje peći je u rerni na 200 stepeni, 20 do 25 minuta, dok koža ne postane hrskava. Druga greška je mešanje vrsta. Kraljevska skuša sa okeana sadrži mnogo žive, dok obična atlantska skuša spada među ribe sa niskim nivoom.

Treća greška je preterivanje. Dve porcije nedeljno su sasvim dovoljne. Trudnice i osobe koje piju lekove za razređivanje krvi neka količinu ribe dogovore sa svojim ljekarom, prenosi Krstarica.