Ova statistika djeluje nevjerovatno kada je uporedimo sa današnjim standardima do 1999. godine, samo četiri odsto dvogodišnjaka je bilo priučeno na nošu, a danas je prosečna starost za priučavanje na nošu čak 3 godine.
Šta se dogodilo u tih nekoliko decenija pa je cijela jedna generacija roditelja počela da se ponaša toliko drugačije? Da li su roditelji postali lijeni, ili je nešto drugo u pitanju?
Revolucija u dječjoj psihologijiNajveća promjena dogodila se poslije Drugog svjetskog rata, kada su medicinski stručnjaci počeli da mijenjaju svoj pristup odgajanju djece. Dr Bendžamin Spok, autor revolucionarne knjige „The Commmon Sense Book of Baby and Child Care“ iz 1946. godine, potpuno je promijenio perspektivu američkih roditelja, prenosi Zelena učionica.
Spok je bio prvi pedijatar koji je studirao psihoanalizu i zajedno sa psiholozima frojdovske škole, počeo je da upozorava da rano, rigorozno priučavanje na nošu može dovesti do emotivnih problema i neuroza kasnije u životu. Njegova knjiga je postala bestseler – prodato je 500.000 kopija u prvih šest mjeseci, a ukupno 50 miliona kopija do njegove smrti 1998. godine.
Dr T. Beri Brazelton, još jedan uticajan pedijatar, nastavio je ovaj trend, upozoravajući da pritisak na decu može da bude štetan. Medicinska zajednica je usvojila potpuno novi pristup – „100 odsto pristup usmjeren na dete“, što znači čekanje da dijete samo pokaže znake spremnosti.
Tehnološka revolucija: Pojava pampersaMeđutim, promjena u pristupu nije bila jedini faktor. Jednokratne pelene su se pojavile na tržištu 1959. godine, svega dve godine posle te famozne statistike od 92 odsto (slučajnost?). Kako su pelene postajale bolje i jeftinije, smanjivala se i motivacija roditelja da rano uče djecu na nošu.
Ova kombinacija faktora – novi psihološki pristup i lakša alternativa – dovela je do dramatične promjene u ponašanju roditelja.
Psihološka perspektiva: Šta kažu stručnjaci danas?Naučna literatura sve više upozorava na konkretne negativne posledice kasnog priučavanja. Istraživanja pokazuju da odlaganje priučavanja na nošu dovodi do povećane prevalence enureze (noćno mokrenje) i infekcija donjih urinarnih puteva (LUTS) kasnije u životu starije dece, kao i problema sa stolicom tokom procesa priučavanja.
Posebno je značajno istraživanje sprovedeno na više od 10.000 dece uzrasta 4-10 godina, koje je pokazalo da su stope disfunkcije bešike i creva bile najniže kod dece koja su počela sa priučavanjem pre 12. meseca života. Ovo istraživanje direktno dovodi u pitanje savremeni pristup čekanja „spremnosti deteta“.
Stručnjaci upozoravaju da prava opasnost leži u odlaganju priučavanja na nok-šir, što povećava rizik od razvoja poremećaja mokrenja. Naše predstave o tome kada da počnemo sa priučavanjem imaju MNOGO više veze sa spremnošću roditelja nego sa sazrevanjem deteta.
Hemijske opasnosti dugotrajnog nošenja pelenaModerne pelene sadrže brojne hemikalije koje mogu štetiti zdravlju, posebno pri dugotrajnom korišćenju:
– Naučne analize jednokreatnih pelena detektovale su pesticide i hemikalije povezane sa rakom, narušenim reproduktivnim razvojem i dermatitisom
– Konvencionalne pelene mogu sadržavati ftalate, volatilne organske spojeve (VOCs) i mikroplastiku, što potencijalno može usporiti razvoj jer omogućava štetnim hemikalijama da se apsorbuju kroz toplu kožu
– Proizvodi za jednokreatne pelene sadrže toksične VOCs i, u nekim slučajevima, nivoi VOC-a su dovoljno visoki da predstavljaju rizike koji treba da se reše
Posebno zabrinjavajuće je što su bebe posebno osetljive na rizike povezane sa izlaganjem štetnim hemikalijama, a hiljade pelena nose mala deca koja imaju tanku i osetljivu kožu.
Da li su se roditelji zaista „ulijenili“?Odgovor nije jednostavan. Umesto da optužujemo roditelje za „lenjost“, trebalo bi da razumemo kompleksnost faktora koji su uticali na ovu promenu:
Medicinski savjet se promijenio – Roditelji su sledili preporuke stručnjakaTehnologija je omogućila alternativu – Jednokratne pelene su učinile život lakšimDruštveni pritisak se smanjio – Više nije bilo sramota ako dijete nosi pelene dužeŽivot je postao kompleksniji – Roditelji rade više, imaju manje vremena za intenzivno priučavanjeMožda je vreme da prestanemo sa ekstremima. I rigorozno rano priučavanje iz 1950-ih i potpuno permisivni pristup imaju svoje mane. Ključ je u pronalaženju balansa – početi kada dijete pokaže znakove spremnosti, ali ne čekati beskonačno.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.