Zašto je IGRA U BLATU važna: Pedijatar i psiholog objašnjavaju dobrobit za dječju psihu

U čemu je tajna i da li je za djecu zaista toliko zdravo i dobro da se prljaju u igri, u emisiji “Jutro” na TV Prva su govorili dr Saša Milićević i dječji psiholog Snežana Anđelić.

Na početku, psiholog Anđelić je istakla da je za djecu neophodno da se prljaju dok se igraju, koliko god se to nekim roditeljima ne sviđalo.

– Znate šta, to je neophodno čak, ne samo što je zdravo, to je neophodnost. O čemu se radi? Vi imate malo dijete kome je potrebno iskustvo. Znači ono mora i da padne, i da se isprlja, i da dodirne. Znači mi smo, evo ja imam svoj vrtić 30 godina. Mi na primjer radimo po Valdorf konceptu koji podrazumijeva vodu, pijesak, blato, pravljenje kolača od blata, znate ono što smo mi radili kao djeca, i često nađem da su roditelji u šoku kad dijete se vraća, ‘pa znate, pa ne može’, pa onda ga peru, pa ga sređuju… Taj strah od bakterija, taj strah od virusa, od bolesti je postao toliko intenzivan da bukvalno je dijete čak preplavljeno roditeljskim strahovima i da roditelji ne mogu da se opuste. Često se pitam odakle to dolazi, odakle tolika anksioznost kod roditelja i znate ono da bude čisto, da bude ili ja sam prava majka kad mi je dijete tip-top začešljano, sređeno, a niko se ne pita šta treba djetetu. Šta je to što tom djetetu treba? Znači ako dijete, pogotovo čak i mala beba, ne puzi, ne prlja se, ne stavlja usta, ne uzima cuclu i sa poda i sve ostalo, ono će vječito biti bolesno. Ja kažem, u Srbiji nikad veće bavljenje, intenzivnije bavljenje hranom, higijenom, dezinfekcija, stalno pranje ruku i nikad bolesnija djeca – istakao je on.

Da je djeci potrebno da se malo isprljaju saglasan je i pedijatar i alergolog dr Milićević.

– Znate, postoji ona stara izreka: ‘Čistoća je pola zdravlja’, ali onda druga polovina bi trebalo da bude prljavština. Mi ne možemo da izgradimo naše imunološko iskustvo, a djeca naročito, ako nisu u kontaktu sa nečim. Znači, da bismo stvorili antitela, sem jedan dio koje dobijemo od mame, naravno, drugi deo dobijemo preko vakcina, ali moramo da imamo iskustvo neko da budemo u kontaktu sa nečim da bismo stvorili antitela. Ne možemo ih stvoriti ako nismo u kontaktu. Naravno da svi žele da sve bude čisto, da djeca budu čista, obučena, slažem se sa time, ali jednostavno ne treba u tome pretjerivati. Ne možemo na taj način da detetu napravimo imunitet. Teoretski gledano, kada bi neko dete bilo potpuno izolovano, ono prvi put kad bi došlo u kontakt sa nekom bakterijom, ono bi se razboljelo. Dakle, dijete mora da bude u kontaktu sa nečim da bi naš imunološki sistem mogao da stvara antitela. Ako to ne radi naš imunološki sistem, on se okreće onda prema nekim drugim stvarima, recimo prema alergijama. Dakle, on izgubi prosto svoju svrhu – istakao je on.

Prljavština važna i zbog alergija

Čini se da je posljednjih godina sve više djece koja pate od različitih alergija, a dr Milićević ističe da je prljanje važno i zbog alergija.

– Imunološki i alergijski sistem, to je isto, to je zapravo jedan isti sistem. I ako mi nemamo kontakt sa različitim bakterijama, naš sistem će početi da prepoznaje neke banalne stvari, polen drveta, ambroziju, mislim, šta može nama taj polen da naškodi. Ali naš imunološki sistem to shvata. Primećeno je, recimo, različita ispitivanja su pokazala, recimo, djeca koja imaju parazite, što ne znači da treba da imaju gliste, oksijur i sarkarist, ali recimo, djeca koja imaju parazite imaju manji stepen alergije. Zato što taj imunološki sistem se skoncentriše da ih drži pod kontrolom. Daleko od toga da ćemo tako da lečimo alergiju, damo djetetu to pa se zarazi glistama. Ne. Ali jednostavno, mi smo takvi, mi smo deo životinjskog sveta. Ne treba pretjerivati u tome, naravno, ne može dete da sedi, djevojčica da sjedi negdje u nečem prljavom, dobiće nešto dole va*inalno, uretra je kratka, ili… Djeca uvijek mogu malo da se inficiraju, da naprave konjuktivitis, nešto tako. Svi smo mi to imali. Pravljenje sterilnih uslova, prvo, to je nemoguće ostvariti, a drugo, ne treba, a treće, može da napravi problem jer naš organizam će biti zbunjen gdje je to na šta mi treba da reagujemo, da stvorimo antitela da bismo sledeći put mogli da zaštitimo organizam kada u nekom nezgodnom trenutku se desi da ta klica dođe – rekao je on.

Djeci je neophodno iskustvo

Psiholog Snežana Anđelić kaže da roditeljima u našoj zemlji nije baš prihvatljivo da se djeca, dok su u vrtiću, igraju u blatu. Takođe, dodaje da su naša djeca jedino u igraonicama bosa, trče, jure, skaču, penju se.

– Mi zaboravljamo, i to je ono što ja stalno naglašavam, da je djetetu neophodno iskustvo.Ono mora da padne. Znate, imam roditelje koji kažu, moje dijete je palo, moje dete se povredilo. Pa naravno, ako nikad u životu nije palo, bukvalno njegov psihološki razvoj stagnira. Djeca sazrijevaju kroz iskustva. Ako mi njima uskratimo tu mogućnost da probaju da se popnu na penjalicu, da se penju na drvo, da se valjaju na podu, da se igraju u blatu, da su u pesku, mi njima uskraćujemo sazrijevanje, uskraćujemo im iskustva. Iz toga imamo jako puno djece koja mentalno nisu dovoljno razvijena. Zašto? Zato što nije bilo pokreta. Mi idemo na engleski, matematiku, sve moguće te neke aktivnosti gde dete sedi i stalno uči. I imate dete od tri godine koje ide već na tri aktivnosti nedeljno. A šta u stvari šta treba detetu od tri godine? Samo pokret, trčanje, jurcanje, padanje, skakanje, jer to je ono što stimuliše i njegov psihološki razvoj. To je ono što stimuliše razvoj inteligencije. Znate, ne može dijete samo mentalno, što mi kažemo, kognitivno da sjedi i da uči, ono mora da ima pokret. I mislim da djeca u predškolskom uzrastu do šeste godine, znate, to već prelazi u doba latencije, što mi zovemo, znači do šeste godine mora da ima jako puno pokreta – istakao je, prenosi Yumama.

Ona ističe da djecu treba voditi napolje po različitim vremenskim uslovima, ali da se često susreće sa začuđenim komentarima ljudi kada djecu vodi napolje po kiši.

Ne padaju sjekire, ljudi, ništa im neće biti, obuku se adekvatno. Ne postoji loše vrijeme, postoji samo loša garderoba – rekao je.