Studija sprovedena na Univerziteta u Barseloni a koja je 2023. godine objavljena u uglednom medicinskom časopisu European Journal of Preventive Cardiology utvrdila je da konzumacija više od 110 grama paradajza dnevno, što je jedan veći, može da smanji rizik od visokog krvnog pritiska za čak 36 odsto.
U španskoj studiji ishrane PREDIMED učestvovalo je 7.447 ljudi starosti od 55 do 80 godina.
Oko 83 odsto njih je imalo hipertenziju, a svi su imali jedan ili više drugih kardiovaskularnih faktora rizika, kao što su:
dijabetes,
pušenje,
visok holesterol,
prekomJerna težina
ili porodična istorija ranih srčanih oboljenja.
Svi su popunjavali godišnje upitnike o svojoj potrošnji hrane, uključujući sirov paradajz, sos od paradajza i gaspačo – španska supa od paradajza.
Nakon tri godine, istraživači su primetili vezu između konzumiranja više paradajza i nižeg krvnog pritiska.
Otkrili su i da među učesnicima koji nisu imali hipertenziju na početku studije, oni koji su konzumirali najviše paradajza – više od 110 grama smanjili su svoj ukupni rizik od hipertenzije za 36 odsto, u poređenju sa onima koji su konzumirali najmanje – manje od 44 grama.
U čemu je moć paradajza nad krvnim pritiskom
Paradajz je jedno od najpopularnijih povrća. Dio je mediteranske ishrane, koja se pokazala kao veoma dobra u prevenciji kardiovaskularnih problema.
Paradajz se sastoji od 95 odsto vode, ali sadrži i ugljene hidrate, proteine, lipide, minerale, vitamine, karotenoide i polifenole. Najzastupljeniji karotenoid je likopen.
Istraživači sumnjaju da, upravo, prisustvo likopena, jedinjenja u paradajzu, može biti odgovorno za efekat na krvni pritisak.
Likopen djeluje na molekularnom nivou na sličan način kao neki antihipertenzivni lekovi i druge supstance sa antiinflamatornim, antioksidativnim i antitrombotičkim svojstvima. Približno 85 odsto likopena u našoj ishrani dolazi iz paradajza.
Likopen, inače, paradajzu daje crvenu boju, a s obzirom na to da je moćan antioksidans, pomaže u borbi protiv upala i molekula koji oštećuju ćelije.
Šta sadrži paradajz?
Paradajz je jedna od namirnica koje obiluju vodom – sastoji se od oko 95 odsto vode, zbog čega se svrstava među voće i povrće koje hidriraju telo bolje od obične vode. Ostalih 5 odsto paradajza uglavnom se sastoji od ugljenih hidrata i vlakana.
Jedan ceo sirovi paradajz (oko 100 grama) obezbjeđuje sledeće hranljive materije:
Kalorije: 22,5
Masti: 0,25 grama (g), ili 0,32 odsto preporučene dnevne vrijednosti
Ugljeni hidrati: 4,86 g, ili 1,77 odsto od preporučenog dnevnog unosa
Vlakna: 1,5 g, ili 5,36 odsto od preporučenog dnevnog unosa
Proteini: 1,1 g, ili 2,2 odsto od preporučenog dnevnog unosa
Vitamini i minerali u paradajzu
Celi, sveži paradajz je izvor nekoliko važnih mikronutrijenata, uključujući:
Vitamin C: Esencijalni nutrijent, djeluje kao antioksidans i pomaže tijelu da apsorbuje gvožđe. Jedan paradajz srednje veličine može da obezbjedi oko 28 odsto referentnog dnevnog unosa ovog vitamina.
Folat (vitamin B9): Pomaže u proizvodnji DNK, formira crvena krvna zrnca kako bi se sprečila anemija: Važan je za normalan rast tkiva i funkciju ćelija, a posebno je važan u trudnoći.
Kalijum: Esencijalni mineral, koristan za kontrolu krvnog pritiska i prevenciju srčanih bolesti. Pomaže u izgradnji proteina u telu, razgrađuje i koristi ugljene hidrate i reguliše srčani ritam i pH ravnotežu.
Vitamin K: Pomaže u zgrušavanju krvi i održavanju jakih kostiju.
Generalno, jedan srednji paradajz sadrži sledeću količinu vitamina i minerala:
Vitamin C: 16,9 mg
Folat: 18,4 mikrograma (mcg)
Vitamin A: 1.020 IU (internacionalnih jedinica).
Vitamin K: 9,72 mcg
Kalcijum: 12,3 miligrama (mg)
Kalijum: 292 mg
Natrijum: 6,25 mg
Gvožđe: 0,333 mg
Magnezijum: 13,5 mg
Elektroliti u paradajzu koji hidriraju tijelo bolje od vode
Osim što se paradajz uglavnom sastoji od vode, sadrži i važne elektrolite – minerale poput kalijuma, kalcijuma i magnezijuma, koji hidriraju organizam bolje od vode.
Naime, kada dolazi do pojačanog gubitka tečnosti, kao što je slučaj kod znojenja, povraćanja ili dijareje, elektroliti su efikasniji izbor za rehidrataciju od vode, naglašavaju stručnjaci.
Glavna biljna jedinjenja u paradajzu
Likopen: Crveni pigment i antioksidans iz porodice karotenoida, likopen je opsežno proučavan zbog svojih blagotvornih efekata na zdravlje.
Beta-karoten: Antioksidans koji daje hrani žutu ili narandžastu nijansu, a telu se beta karoten pretvara u vitamin A.
Naringenin: Nalazi se u koži paradajza, pokazalo se da ovaj flavonoid smanjuje upalu i štiti od raznih bolesti.
Hlorogenska kiselina: Moćno antioksidativno jedinjenje, može da snizi krvni pritisak kod ljudi sa hipertenijom.
Pet zdravstvenih prednosti paradajza
Zahvaljujući sadržaju biljnih jedinjenja, prije svega likopena, konzumiranje paradajza može pomoći u poboljšanju zdravlja na više načina.
Smanjuje rizik od raka
Beta-karoten i likopen su antioksidansi u paradajzu, koji imaju antikancerogena svojstva. Antioksidansi štite od oštećenja ćelija koje može da dovede do razvoja raka.
Opservacione studije su uočile veze između paradajza – i proizvoda od paradajza – i manjeg broja slučajeva raka prostate, raka pluća i raka želuca. Takođe, studija sprovedena na ženama pokazuje da visoke koncentracije likopena – koje se nalaze u paradajzu – mogu da zaštite od raka dojke.
Konzumiranje velikih količina paradajza može da pomogne i u liječenju raka digestivnog sistema. U jednoj studiji, 60 odsto pacijenata obolelih od raka debelog crijeva i rak rektuma se oporavilo nakon konzumiranja velikih količina paradajza.
Čuva zdravlje srca
Studija sprovedena kod muškaraca srednjih godina povezala je nizak nivo likopena i beta-karotena u krvi sa povećanim rizikom od srčanih i moždanih udara. Ujedno, sve veći broj dokaza iz kliničkih ispitivanja sugeriše da suplementacija likopenom može pomoći u snižavanju LDL (lošeg) holesterola, koji je glavni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti.
Jedna studija je pokazala da visok unos likopena, kao i visok nivo antioksidansa u krvi, smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 14 odsto.
Kliničke studije koje se ispitivale proizvode od paradajza ukazuju na koristi protiv upale i markera oksidativnog stresa. Takođe, pokazuju zaštitni efekat na unutrašnji sloj krvnih sudova i mogu da smanje rizik od zgrušavanja krvi.
Nedostatak vlakana u ishrani može da izazove zatvor, a paradajz je dobar izvor vlakana – obezbjeđuje oko 1,5 grama po paradajzu prosečne veličine.
Većina vlakana (87 odsto) u paradajzu je nerastvorljiva, u obliku hemiceluloze, celuloze i lignina – koji pomažu u formiranju zdrave stolice, prenosi Blic.
Naime, nerastvorljiva vlakna dodaju volumen stolici, dok rastvorljiva vlakna zadržavaju vodu i stvaraju želatinastu teksturu tokom varenja. Obe vrste vlakana pomažu u lakšem pražnjenju crijeva, što ujedno znači da konzumiranje paradajza može pomoći kod zatvora.
Smanjuje rizik od dijabetesa
Naučnici smatraju da komponente paradajza, kao što su antioksidansi, dijetetska vlakna, karotenoidi i fenolna jedinjenja, pomažu u borbi protiv dijabetesa, na sledeće načine:
Llikopen povećava nivo insulina u krvi, hormona koji snižava šećer u krvi.
Takođe smanjuje aktivnost enzima za konverziju angiotenzina (ACE), što može da ukazuje na dijabetes i komplikacije dijabetesa.
Likopen takođe može zaštititi od oštećenja bubrega (dijabetičke nefropatije) poboljšanjem funkcije bubrega.
Kvercetin u paradajzu pomaže u regulisanju šećera u krvi, štiti jetru i smanjuje uobičajene simptome dijabetesa.
Takođe, kod žena sa gestacijskim dijabetesom (visok nivo glukoze u krvi tokom trudnoće), pokazalo se da lutein, smanjuje oksidativni stres kod bebe tokom porođaja
Štiti zdravlje mozga
Antioksidansi u paradajzu mogu da zaštite od neurodegenerativnih bolesti sprečavanjem smrti moždanih ćelija (neurona). Istraživanja pokazuju da paradajz može da odloži razvoj ili napredovanje bolesti kao što su:
Alchajmerova bolest
Parkinsonova bolest
Cerebralna ishemija (nedovoljan protok krvi u mozak).
Ko treba da izbjegava paradajz
Paradajz, dakle, ima mnoge zdravstvene prednosti, međutim, može da pogorša četiri zdravstvena stanja, te treba da ga izbegavaju osobe koje imaju:
Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)
Sindrom iritabilnog crijeva
Intolerancija na histamin
Kamen u bubregu.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.