To je na sopstvenom primeru iskusila spisateljica Kler Kameron, koja je zbog navike da svakodnevno pije oko četiri litra vode razvila hiponatremiju stanje koje nastaje kada nivo natrijuma u krvi postane opasno nizak.
Mislila je da radi najbolje za svoje tijelo
Kler Kameron bila je u odličnoj fizičkoj formi i pripremala se za maraton. Svakodnevno je trčala ili trenirala u teretani, a verovala je da je obilna hidratacija jedan od najvažnijih faktora za očuvanje zdravlja.
Tokom dana unosila je oko četiri litra vode, uz kafu, gazirana pića i tečnost koju je dobijala iz hrane.
Na rutinskom pregledu analiza krvi pokazala je da ima izrazito nizak nivo natrijuma. Iako je osjećala samo povremene glavobolje, lekar ju je upozorio da bi, ukoliko nastavi sa istim navikama, mogla da razvije mnogo ozbiljnije komplikacije.
Šta je hiponatremija i zašto je opasna?
Hiponatremija je stanje u kojem koncentracija natrijuma u krvi padne ispod normalnih vrednosti.
Natrijum ima ključnu ulogu u održavanju ravnoteže tečnosti u organizmu, radu nerava, funkciji mišića i regulaciji krvnog pritiska. Kada ga nema dovoljno, voda počinje da ulazi u ćelije, koje zatim otiču.
Posledice mogu biti različite – od blagih tegoba do životno ugrožavajućih komplikacija.
Najčešći simptomi uključuju:
glavobolju;
mučninu i povraćanje;
vrtoglavicu;
slabost;
konfuziju;
grčeve.
U najtežim slučajevima može doći do oticanja mozga, što predstavlja hitno medicinsko stanje.
Koliko vode organizam može da obradi?
Stručnjaci navode da zdravi bubrezi mogu da prerade približno jedan litar vode na sat. Kada se u kratkom vremenskom periodu unese znatno više tečnosti, povećava se rizik da se elektroliti u krvi previše razblaže.
Upravo zato nije važno samo koliko vode pijemo tokom dana, već i kojom brzinom je unosimo.
Lekari su Kler savetovali da privremeno ograniči unos tečnosti na oko jedan litar dnevno kako bi se nivo natrijuma vratio u normalu. Nakon toga nastavila je da pije vodu, ali znatno pažljivije prati količinu i tokom intenzivnih treninga vodi računa i o nadoknadi elektrolita.
Nije jedini slučaj trovanja vodom
Slična situacija dogodila se i Teksašaninu Džonu Putnamu, koji je tokom rada na visokim temperaturama za svega pet sati popio gotovo 11 litara vode.
Kada mu je pozlilo, u bolnici je utvrđeno da nije reč o srčanom problemu, već o trovanju vodom izazvanom prekomernim unosom tečnosti.
Ovakvi slučajevi pokazuju da i preterana hidratacija može predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje.
Koliko vode je zaista dovoljno?
Ne postoji univerzalna količina vode koja odgovara svima. Potrebe organizma zavise od telesne mase, starosti, temperature okoline, ishrane i nivoa fizičke aktivnosti.
Lekari ističu da je važno osluškivati potrebe organizma i prilagoditi unos tečnosti okolnostima. Tokom dugotrajnih ili intenzivnih treninga, kao i pri velikim vrućinama i pojačanom znojenju, osim vode potrebno je nadoknaditi i elektrolite kako bi se održala ravnoteža minerala u organizmu.
Pravilna hidratacija ostaje jedan od temelja dobrog zdravlja, ali više ne znači nužno i bolje. Umerenost i prilagođavanje potrebama organizma najbolji su način da voda zaista bude saveznik zdravlja, prenosi Ona.
BONUS VIDEO:
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, pridružite se našoj Viber zajednici ili čitajte na Google News.